Najviši prinos na deviznu štednju 28. oktobra 2026.
AIK Banka
361,25 EUR neto
nominalna 4,25 % · redovna 2,50 % · bruto 425,00 EUR, porez 15 %
Ključne činjenice
- Najbolja dinarska štednja
- AIK Banka (uz prenos prijema zarade, do 31. oktobra 2026.) za 300.000 RSD na 12 meseci nudi nominalnu 6,00 %, prinos bez poreza 18.000,00 RSD.
- Najbolja devizna štednja
- AIK Banka (uz prenos prijema zarade, do 31. oktobra 2026.) za 10.000 EUR na 12 meseci nudi nominalnu 4,25 %, neto prinos (posle 15 % poreza) 361,25 EUR.
- Osiguranje depozita
- Štednja je osigurana kod Agencije za osiguranje depozita do 50.000 EUR po deponentu po banci; isplatu garantuje Republika Srbija.
- Poreska prednost dinarske štednje
- Kamata na dinarsku štednju oslobođena je poreza, dok se na deviznu (EUR) kamatu plaća porez od 15 %.
Prikazujemo najbolju realno dostupnu kamatnu stopu za zadati iznos i rok. Najviše stope su često akcijske i vezane za uslov "novi depozit" (nova sredstva ili uvećanje postojećeg uloga); uz takvu ponudu navodimo i standardnu stopu. Kamata na dinarsku štednju je oslobođena poreza, dok se na deviznu (EUR) kamatu plaća porez od 15 %, koji je već uračunat u prikazani neto prinos.
Devizna štednja se vodi u evrima, a kamata se isplaćuje u evrima. Za preračun u dinare po zvaničnom srednjem kursu pogledajte kursnu listu NBS i konvertor valuta.
Često postavljana pitanja
Koja banka nudi najbolju oročenu štednju u Srbiji?
Za dinarsku oročenu štednju od 300.000 RSD na 12 meseci najviši prinos nudi AIK Banka (uz prenos prijema zarade, do 31. oktobra 2026.), sa nominalnom kamatnom stopom 6,00 % (prinos 18.000,00 RSD, bez poreza). Za deviznu štednju od 10.000 EUR najviši neto prinos nudi AIK Banka (isti uslov i rok), sa nominalnom 4,25 % (neto 361,25 EUR posle 15 % poreza). Podaci provereni 28. oktobra 2026.
Koje banke nude oročenu štednju u Srbiji?
Trenutno upoređujemo 9 banaka: AIK Banka, Banca Intesa, Erste Bank, Halkbank, NLB Komercijalna banka, OTP banka, Poštanska štedionica, ProCredit Bank, UniCredit Bank. Štednju poredimo posebno u dinarima (RSD) i u evrima (EUR), jer se kamatne stope i porez razlikuju po valuti. Podaci provereni 28. oktobra 2026.
Da li se plaća porez na kamatu od oročene štednje?
Na kamatu od dinarske (RSD) štednje ne plaća se porez - dinarska štednja je oslobođena poreza na prihod od kapitala. Na kamatu od devizne (EUR) štednje plaća se porez od 15 %, koji banka obračunava i uplaćuje državi umesto vas, pa vam isplaćuje neto iznos. Porez se plaća samo na kamatu, nikada na glavnicu (Zakon o porezu na dohodak građana, čl. 64 i 65).
Da li je oročena štednja u banci osigurana?
Da. Depoziti u svim bankama sa dozvolom Narodne banke Srbije osigurani su kod Agencije za osiguranje depozita do 50.000 EUR po deponentu po banci (glavnica uvećana za kamatu, sve valute zajedno). Isplatu osiguranog iznosa garantuje Republika Srbija.
Kolika je kamata na dinarsku oročenu štednju?
Nominalne kamatne stope na dinarsku štednju kod upoređenih banaka kreću se od 2,75 % do 6,00 % na godišnjem nivou (za primer od 300.000 RSD na 12 meseci). Dinarska kamata je oslobođena poreza, pa je efektivni prinos jednak nominalnoj kamati. Podaci provereni 28. oktobra 2026.
Kolika je kamata na deviznu (EUR) oročenu štednju?
Nominalne kamatne stope na deviznu (EUR) štednju kreću se od 0,40 % do 4,25 % na godišnjem nivou (za primer od 10.000 EUR na 12 meseci). Na deviznu kamatu plaća se porez od 15 %, pa je neto prinos niži od nominalne stope. Podaci provereni 28. oktobra 2026.
Šta je razlika između nominalne kamatne stope i EKS-a?
Nominalna kamatna stopa (NKS) je ugovorena godišnja stopa. Efektivna kamatna stopa (EKS) pokazuje stvarni prinos i uračunava način pripisa kamate, eventualne troškove i - kod devizne štednje - porez od 15 %. Zato je EKS na deviznu štednju niži od nominalne stope, dok je kod dinarske štednje (bez poreza i bez troškova) najčešće jednak nominalnoj.
Da li akcijske kamatne stope važe za sve štediše?
Najviše stope su obično akcijske i vezane za uslov "novi depozit" (nova sredstva ili uvećanje postojećeg depozita) i imaju rok važenja. U poređenju prikazujemo najbolju realno dostupnu stopu, a uslov akcije navodimo uz banku. Kod isteka akcije ili automatskog reoročenja stopa se najčešće vraća na standardnu (nižu). Podaci provereni 28. oktobra 2026.
Metodologija
Ova sekcija objašnjava kako Ukamati.com računa i poredi oročenu štednju. Cilj je da brojevi budu tačni i uporedivi među bankama, bez aproksimacija.
Prinos i kamatna stopa
Prinos računamo iz iznosa štednje, nominalne kamatne stope i roka oročenja. Prvo navodimo nominalnu kamatnu stopu (NKS, na godišnjem nivou), a zatim prinos u valuti štednje za izabrani rok. Stope su fiksne za ceo period oročenja.
Dinarska i devizna štednja
Štednju poredimo posebno u dinarima (RSD) i u evrima (EUR) jer se kamatne stope i porez bitno razlikuju, pa nije ispravno mešati ih u istoj tabeli. Dinarska štednja po pravilu nosi više stope, dok je devizna pogodna onima koji štede u evrima. Birate valutu, a poređenje se odnosi samo na nju.
Porez na kamatu (bruto i neto)
Na kamatu od dinarske štednje ne plaća se porez. Na kamatu od devizne (EUR) štednje plaća se porez na prihod od kapitala od 15 % (Zakon o porezu na dohodak građana), koji banka obračunava i uplaćuje umesto štediše. Zato za deviznu štednju prikazujemo neto prinos (bruto kamata umanjena za 15 %), a za dinarsku neto je jednak bruto prinosu.
Akcijske kamatne stope
Najviše stope su najčešće akcijske: vezane za uslov "novi depozit" (nova sredstva ili uvećanje postojećeg uloga) i sa rokom važenja. U skladu sa principom najbolje realno dostupne ponude, prikazujemo akcijsku stopu kao glavnu, a redovnu stopu navodimo uz nju radi transparentnosti. Po isteku akcije ili kod automatskog reoročenja stopa se najčešće vraća na redovnu.
Osiguranje depozita
Depoziti u svim bankama sa dozvolom Narodne banke Srbije osigurani su kod Agencije za osiguranje depozita do 50.000 EUR po deponentu po banci (glavnica uvećana za kamatu), kako propisuje Zakon o osiguranju depozita. Isplatu osiguranog iznosa garantuje Republika Srbija. Ovo je informativan podatak, ne finansijski savet.
Izvori i ažurnost
Podaci dolaze iz zvaničnih cenovnika i sajtova banaka. Podatke redovno proveravamo; datum poslednje provere prikazan je na stranici i u izvorima.